Tokom čitanja ovog bloga, po želji, mozete slušati album Da Real World od Missy Elliott, ako se ne varam iz 1999.

OK, malo ko danas samo sluša rep, tj. jako dobar deo slušalaca takodje radi neku svoju stvar i pokušava da bude deo te scene. Ovo naravno ima svojih zvocalačkih implikacija o njihovom devijantnom načinu slušanja hopa, ali zapravo ne bih o tome. Pazi sad.

Rep je forma "recitatorska", znači ne moraš da pevaš, i na prvi pogled, relativno je laka, pa shodno tome mnogo slušalaca pre ili kasnije dobije potrebu da se oproba. Ali tu nastaje problem. Haj da se zarijemo malo u to. Okej, zašto neko odlučuje da postane reper? Možda je to potreba za zapaženošću. Mogu to biti porivi za popularnim piljavim zičkama. Moze to biti pomisao da se ima šta za reći svetu, ili potreba da se neka svoja želja ili problem ili štagod iskaže. Možda je to, naprosto, vezano za proces identifikacije sa svojim omiljenim reperom. Ili već kakogod. U kojoj tački nastaje problem?

Pa, pre svega, većina klinaca se omami kada se njihovi ortaci naprže na to što rade, ne uspevajući da uvide da je ta vrsta popularnosti još-malo-pa-neizbežna. Zaboga, da moj ortak pokušava tako nešto, zanimljivo, drukčije od većine je li, jer ne bavi se baš svako muzikom, da se tako pretenciozno izrazim, logično je da bih to podržao. Ali nije to bitno, to postoji u svim žanrovima i potpada u dečije bolesti. Problemi su drugde...

Naime, reperi uglavnom počinju svoj rad u tinejdžerskim danima. Nemaju preciznu sliku o svetu niti o sebi, i mnogo im je lakše da potpadnu u neku vrstu imitacije. Sad, da li će to biti pokušaj u smeru MTV-repa, Srbija-je-socijala repa, Nigrutinskog repa ili već, manje je bitno, ne? Problem je što oni ne donose nista novo (što je, doduše, i sve teže, jer na sceni već postoje i BS i Struka i Marčelo i Bad Copy i...), a ne uspevaju ni da prevazidju svoje uzore i tako podignu stvari na viši nivo.

Also, postoji značajan problem u neozbiljnosti pri radu. Zato što je jednostavno lakše - blejati, posebno kada govorimo o grupama. Tako oni rade dosta sporije nego što bi morali, uz značajne logističke probleme jer ne uspevaju da se organizuju i okupe i završe sve u nekim normalnim rokovima. Pod tu neozbiljnost bih svrstao i toliko pominjanu sujetu, i to iz oba smera, dakle prvo: reperi su suviše sujetni da bi saslušali negativnu kritiku i pronašli nešto konstruktivno u tome i drugo: kritičari su često takodje reperi, pa se može dovesti u pitanje koliko će objektivni, iskreni i štajaznam biti u kritici. I onda jedno povlači drugo, svako radi po svom i na kraju niko to ne sluša.

Šta još? Pomenuo sam gore da je hop oblik muzike. To je jako bitno, jer mnogo repera to kao da previdja. Kao da zanemaruju da na kraju & u suštini nije baš toliko drugačiji od bilo kog drugog žanra, upadajući u tehničke zamke, forsirajući flow, multije, pančeve ili već, bilo koji aspekt repovanja i nadredjujući ga tome da pesma prenese neku poruku slušaocu, ili čak zaboravljajući da uopšte postoji neki slušalac s druge strane, kome se obraćaju. Jer to je ono što cini rep posebnim, ta neposredna "daj da ti ispričam nešto što sam skapirao" atmosfera. I naravno da tehnika doprinosi tome, ali nije suština u tome, jer kada se tehnika preforsira pričanje priče postaje cirkuska tačka u kojoj reper žonglira rečima i pravi žirafe od njih (v. sliku).

Dakle, reperi, ako hoćete savet, ako vas zanima način na koji ja mislim da treba raditi evo:
1) Radite samo, isključivo, i jedino ono što vi mislite da treba, bez pokušaja da se to uklopi u BILO KAKVE definicije dobre matre, fenomenalnog floua, bolesnog panča, otkačenog stila ili čega god. Granice se ne probijaju prihvatanjem zadatih pravila i igranjem kako neko već svira (ALI pravila i dosadašnja dostignuća se MORAJU poznavati da bi se probila/prevazišla). I slušajte čika-Škaba kad vam kaže da se posvetite 100%.
2) Shodno prethodnoj rečenici, nemojte svesno da pravite filler-pesmu u situaciji kad dobro znate da nemate šta da kažete, ma koliko vam se žurilo da okačite pesmu na forum ili završite album. Ja to stalno radim, ne valja ništa.
3) Kritika nije napravila ni uništila nijednog muzičara, kritičari i publika su dve potpuno različite stvari, i kritika nije nešto što se mora nužno zadovoljiti, i uvek neko neće gotiviti nečiji rad, ALI negativna kritika se mora pažljivo razmotriti u kontekstu sopstvenih zelja, težnji i ideja, jer tu se možda krije savet kako se nešto moglo reći bolje, neposrednije i štajaznam
4) Nemojte da tripujete da možete bolje da napišete tekst, skucate matru, snimite pesmu ili uradite bilo šta kreativno ako ste pijani, navareni ili tako nešto. To je zamka za lakoverne i zapravo nema veze s mozgom. Uživajte u opijatima kada završite posao, ako volite :) I po hiljaditi put: AKO VEC PIJETE ILI VARITE GLEDAJTE DA BAR NABAVITE KVALITETNU ROBU!!! I da, imajte mere, jer ako bacate pegle to vam organizam kaže da ste uradili nešto što nije trebalo.

E dosta je ovo za danas, pa, što bi rek'o MrI, mislite o tome.