Uh, uh...
Zanimljiv tekst samo ne znam šta reći o Novom talasu. To je bio spoj različitih uticaja ali, koliko ja kapiram - neka me neko ispravi ako grešim - mislim da je tu preovlađivao neki pankerski trip barem u beogradskom delu. Naravno, postoji ona stara priča o tome kako je to isfurala ekipa iz "kruga dvojke", deca crvene buržoazije koja su s jedne strane pank videla i kao stilski pokret a s druge kao nekakav bunt protiv sistema. Ali u svakom slučaju nešto što će im prekratiti dosadu i istaći ih u odnosu na ostalu omladinu koja je i dalje furala teget mantile i kecelje po školama. Mislim da su kasniji izdanci te ekipe bili (a i danas su) zadojeni tim tripom traženja političke konotacije u svemu. U tom smislu je pojava Public Enemyja dobra za rap muziku ovde zato što su skrenuli pažnju na rap i pokazali kako je to "ozbiljna" muzika ali, pošto niko od tih Novotalasovaca koji su već bili u pozicijama moći (po medijima), nije iščitavao pozdrave koje su P.E. na svakom albumu upućivali najvećima ljudima u rapu (ne samo političkom) i nije se zainteresovao za celinu rap izraza, ostalo je u medijima sve na stavu da posle Public Enemyja nema više (dobre) rap muzike.
S druge strane je postojala ekipa koja je imala više potencijala da bude autentična rap ekipa - mislim na ceo dance pokret oko Đoganija - živeli su "na ulici" ali su se vezali isključivo za ples. Ono što je trebalo da se desi a nije je to da se stvori stav o rap muzici kao o muzici koja ima mogućnost da priča svakodnevnim jezikom, žargonom, slengom, i na taj način može da kaže razne stvari - i nešto što je zabavno i nešto što boli. I, naravno, da kaže to u odgovarajućem obliku - pazeći na stil rapovanja, stil beatova (niko nije ni znao šta su breakovi i zašto su već uveliko od sredine '80ih, od '85/'86 kada počinju 'Golden years' u Americi, svi uveliko počeli da sempluju breakove i teme iz starog funka i soula)
Začetak tog autentičnog izražavanja svakodnevnim jezikom i predstavljanje rapa kao muzike svog vremena vezane za konkretno okruženje se nazire i kod Budweisera i kod Ramba, Koje, Tapira, ali ti ljudi nisu slušali dovoljno rapa ili ih nije interesovao rap kao takav da bi bili svesni stilskih zahteva u stvaranju te muzike - načina obrade teme, stvaranja teksta koji je pogodan za rapovanje, pravljenje sopstvenog stila na mikrofonu, pravljenje beatova...