"Svaka ulica ima svoj početak i kraj. Kada izaberešš svoj put i svoju ulicu, krenešš njome, dogodiće ti se mnoge ružžne stvari. I onog trenutka kada budešš doššao do njenog kraja, bićešš pametniji za jednu ulicu. Koliko ti je ulica potrebno da shvatišš - kuda to vodi? Lako je umreti, za to je potreban trenutak - tešško je žživeti, za to je potrebna večnost. "

RADIVIZIJA: Ovo je citat sa omota jedinog objavljenog albuma grupe "Robin Hud". Sigurno da je sam bend tešško žživeo u vremenu sa početka devedesetih, ali ostaje pitanje koliko je sam "Robin Hud" ostao večan?

PERA: Taj citat je izašao iz glave Kize, koji je fenomenalan tekstopisac, ali kao da je od nas svih strujao do danas i dalje se oseća. Naravno da si pametniji svaki dan ako izvučes i onog što si prošao pouku.
Bend je veoma teško dolazio do kinte, snalazili smo se na milion načina. "Robin Hood"je naravno ostao kao jedna od karika koje su utrle put današnjoj sceni i ni malo mi nije žao kroz šta smo sve prošli i šta smo naučili. Zato će i ostati večan kao ta vezivna karika.

RADIVIZIJA: Medju prvim pesmama grupe su bile "Otpisani" (svi smo mi na neki način - otpisani) i "Politicari". Da li se sećašš tih početaka domaće rep scene? Da li možžeš spomenuti koji su bendovi i pojedinci tada radili rep? I koji su bili prvi nastupi "Robin Huda"?

PERA:  Pazi, ja sam sad oženjen. Imam troje dece, ali mislim da sam i dalje "lud" za tim početkom domaće rep scene. Sve ove protekle godine nosim istu onu energiju, ali nisam znao kako da je potrošim. Imao sam kroz život dosta trzavica, da ne kažem "Nijagarinih vodopada". To je možda uticalo da nemam fokus na to što malopre ispričah.
"Otpisani"je bio prvi spot, ali ne i prva stvar koju smo uradili.
Zatim, i "Političari", spot koji i dan danas razotkriva smradove koji su povlašćeni, da ne kažem vlast sadašnja ili možda buduća, kako vec miriše vazduh.
Radili smo neumorno noćima i imali smo energije za izvoz, ali gušili su nas finansije i tadašnja vlast. Pa spot "Političari" se samo jednom prikazao na TV Studio B i sutradan je zabranjen na svim televizijama, zbog cepanja plakata SPS-a (e i dan danas me boli k....za nj...).
Ne znam kako, ali eto nešto materijala je ostalo. Kvalitet videa je loš, ali nema veze. Sve je spakovano na jednu 486-cu i kakva elektronika - takva i muzika. Ali, dobro.
Tada je rep scena još bila nedefinisana. Dosta je tu imena prolazilo kroz kategoriju REP. Ono što mogu sa sigurnošću da se setiim su neka imena grupa kao što su : Ritam atack, Kumodraž Boys, Yo Mc, Green cool P, čak i Gagi Fnky G se tu gurao, i uff...mozak block.

RADIVIZIJA: I pored svega, pravo izdanje je tek kasnije usledelo, za izdavačku kucu ITMM. Na albumu su učestvovali Krle, A.Kobac, Rici, Krcun, kao gosti su se pojavili Gru, CYa, MC Best, dakle sam vrh tadašnje domace scene. Gitare su snimane užživo. Tek nekoliko godina kasnije se pojavilo i CD izdanje. Da li, posle toliko godina, možžešš da se setišš kako je publika reagovala na ovaj album? I ono ššto me interesuje, kakav je tzv. "ugovor" bio potpisan sa izdavačkom kućom? Da li ste imali spotove, tačnu cifru šštampanih kaseta i slično?

PERA: Da, sve je to tačno, što si nabrojao. Kada smo izdali taj jedini album, mislim da je to bio preporod na sceni. Mnogo smo napredovali u svakom smislu. Prva javna promocija je bila na radiju 202-ci i utisci su bili nezaboravni. Tada slede pozivi sa raznih TV i radio stanica iz unutrašnjosti za gostovanja, mada nije to bilo u nekoj ogromnoj meri. Imali smo nekoliko koncerata za pamćenje.
Što se tiče ITMM-a , odrali su nas u svakom smislu. Jedan od glavnih razloga za ne izdavanje novog albuma je bio i ITMM.
Tada sam se odselio iz BGD zbog više sile, ali sam bio u kontaktu i dalje sa Kizom i Žabcem. Povremeno sam dolazio na po neki nastup, ali nije išlo.
Što se mene tiče, ja nemam pojma koliko je uopšte prodato i koliko je štampano kaseta. Čak i za CD kasnije sam samo dobio od Kize par komada, rekao mi je koliko je odštampano, ali se ne sećam. Uveliko sam se borio za vazduh u ovom surom životu.

RADIVIZIJA: Čini se da je tada ITMM bila jedina mogućnost domaćim hip hop bendovima. Mnogi bendovi su se žžalili da im niššta nisu omogućili, sem tog nekog zvaničnog izdanja. Da li je bilo tada pregovora ili nekih dogovora sa nekom drugom izdavačkom kućom? Ipak, tada je vladao neki čudan "narodni" melos..

PERA: Znam samo da smo bili dosta naivni i da smo u prvi mah bili oduševljeni izdavanjem kasete, ali ubrzo se videla greška. Pošto sam se baš tada oženio, imao sam manje vremena u vezi organizacije grupe. To su odrađivali Žabac i Kiza. Ucenjivali su nas za snimanje spotova. Tražilo se dosta para tada, a naše mogućnosti su bile očajne. Stvarno ne znam kako je potpisan ugovor i šta je u njemu bilo, ali očito da je bilo bezveze.
Ovo bi Kiza bolje opisao. Što se tiče tog čudnog "narodnog melosa" bolela me briga, nismo nešto obraćali pažnju, nego smo pravili numere onako kako smo se osećali. A kako to, pa naslov sve kaže.
I iskreno rečeno, nismo unutar grupe nikada bili dobro organizovani.
Da kažem i to da smo Žabac, Kiza, Pacov i ja ,bili odlični drugari, pre bavljenja muzikom u smislu repovanja, bavili smo se svo četvoro break dance-om, ali baš kada se pojavio taj talas kod nas. I bili smo veoma dobri za to vreme u tome. Što se mene tiče ja se ne stidim, niti ću, što sam  se bavio uličnim plesom. '83 u punom jeku te lude igre sam otišao u vojsku i nakon povratka, i par godina neaktivnosti u muzici, pala je ideja baš kod mene kući. Žabac i ja smo skontali da bi to bilo dobro, Kiza je već imao ideju za svoju neku grupu, ali imali smo "konsultacije" gde je ovaj video da smo baš ozbiljni i pao je taj pakleni plan. Nas četvrti drugar Pacov je bio malo preko, "radio je" malo, i njemu je mesto uvek bilo sa nama. Kad god je bio na "odmoru" bilo bi nekih akcija što se tiče grupe.
Pacov je inače rođeni brat od Vuleta iz grupe CYA . Tako da su oni bili naš podmladak.

RADIVIZIJA: Tada rep nije prolazio toliko dobro u komunističkom društvu. Vašš spot za pesmu "Političari" je bio zabranjen od strane tadašnje političke struje. Kako ste se vi osećali u tom trenutku? Da li ste imali možžda nečiju podrššku?

PERA: Nikada nismo imali nikakvu stranačku podršku ako na to misliš, ali među narodom jesmo. I to veoma. Za Sprsku Pravoslavnu novu godinu, ne sećam se baš koju, pozvali su nas na trg da nastupamo i to neću zaboravit nikada, kada su nas bukvalno uzeli sa bine i proneli malo po okolini, instrumental je išao, mikrofoni ostali na bini, pa nas vratiše, pa ponovo. Ludilo bilo...

RADIVIZIJA: U Beogradu ste imali nekoliko nastupa koji se nikada neće zaboraviti. Jeste li možžda iššli i van glavnog grada?

PERA: Da. NS,Požarevac...nekoliko puta, bez mene su išli jer sam se odselio. Kiza i Žabac i naš četvrti član koji je povremeno dolazio od preko. To je moj pokojni kum Pacov.

RADIVIZIJA: Požžarevac? Robin Hood je bio u samom srcu tadaššnje vladajuće familije?

PERA: E, to je posebna priča, koje se treba podsetiti.
Ne sećam se ko je organizovao koncert tamo, mislim Darko, Krletov partner. Ne znam diskoteku kako se zvala, ali znam da je iste večeri kada smo mi trebali nastupiti, i "mama" Ceca imala koncert negde u Požarevcu. Mi se organizovali sopstvenim prevozom, mislim da je bilo četiri auta, i CYA je trebala par numera da odradi. Pacov se vratio iz Italije taman, znači tu su dva rodjena burazera, Pacovčina se nabildovao kao stoka, a inače je "ludi Zemunac", imao kajlu zlatnu ko palac debelu.
I sad , dodjosmo mi tamo, vlasnik sve obezbedio šta treba, i kad smo trebali da počnemo, prazno, samo jedno desetak momaka, i nikog vise. Odradimo mi (RH), dve pesme, krenu CYA, i uz instrumental, Vule poče da proziva mikrofonom ove ovde, kao :"Šta je pič..... požarevačke, ajde sise, šta blenete", i pridružili se i mi. Dakle svi na bini i spontano  počeli da se ismejavamo dotičnoj porodici i meštanima, pošto su izgledali anomalični. Ubrzo se ovi izgubiše i niko nije bio u sali. Mi se zaj....jedno pola sata, kad počelo da se dešava da malo po malo počeli da dolaze ljudii napuni se to, da ne veruješ ,ali se i primetilo da se nešto mulja. Osetili smo da je napeto. Mislili smo da je Ceca završila, pa došli požarevci da vide i malo hip hop.
I dok smo bili na bini (RH), Cya je bila ispred dole, i u jednom trenutku, jedna grupica od možda 15 tipova okružila odjednom Vuleta i Marka, Pacov skoči sa bine, i obrati se onom što je strcio ispred: "U cemu je problem?", ovaj kratko reče : "Sad ćemo da vas izrešetamo" i stavi ruku u džep. Pacov kao digao ruke i opali glavom tipa u glavu da je ovaj patosiran bio. To je bio znak za sve nas koji smo došli i počela je opšta tuča. Ne da se sad hvalim, ali istina je da smo ih polomili, dotukli do nogu. Ne mogu ja to da opišem, ne može se opisati...
Očistili smo salu i sve isterali napolje. Izašli i na ulicu i tamo još nekolicina njihovih i u opštoj gužvi nismo primetili da su stigli specijalci(plavi).Ovi su nestali meštani kao pič...
Jedan plavi uhvati Vuleta i okrenu ga prema zidu i onako, u koškanju, PAcov da spasi brata, nije ni video da je ovo pandur. Uhvati čoveka, mi smo videli na vreme, uhvatismo mi Pacova, jos par palvac pritrčaše, kad ovaj shvatio (Pacov) - on stade.
Dali smo izjave i sve je bilo u redu. Imali smo i ispraćaj do izlaska iz Požarevca,i tako se to završilo.
Izvinjavam se sto sam malo duže o ovome, ali verujte to je skraćeno, max.

RADIVIZIJA: Danas na rep sceni vladaju nesuglasice i totalna dezorganizovanost. Kako je bilo sredinom devedesetih? Direktno, ko je sve tada "vodio" domaću scenu, i na koji način?

PERA: Pa Gru se afirmisao ok, možda i Who is the Best, ne mogu sad baš da se setim kad je Bane sastavio Sunshine. to on je opstao, ali je i radio pametno. I tada je bilo čini mi se nesuglasica, ko je komercijala, ko ne, ko je bio na Pinku ko ne...
Nekoliko puta smo pokušavali da, tadašnja scena, organizujemo zajednički koncert, gde je par puta bilo fenomenalno.

RADIVIZIJA: Ta priča je nekako bila večita devedesetih. Ipak, kao najmoćnija TV stanica tog vremena, rep izvođači su pokuššali ponekad i putem PINKa da se probiju. Opet, i na ozoglaššenoj TV Palma su se mogli videti spotovi sa prvog albuma Grua, ili vašš "Getostorija". Koliko je uopššte postojalo komercijale na tadaššnjoj rep sceni, i da li je to bio samo neki trip mladih repera?

PERA: Pa mnogi su se gurali i svrstavali sami sebe gde nisu trebali, kao recimo Tapiri, Funky g...Iako su neki danas, da kažem, uspešni u tome što rade, svaka čast... Mislim da je u tom početku sve bilo nekako nezrelo... Danas su mnogi od nas omatorili, i psihički, i fizički.

RADIVIZIJA: Gde se tada uglavnom organizovao rep u Beogradu? Da li možžšeš da se setišš nekih prostora i kakva je poseta bila?

PERA: Akademija ,SKC...Pionirski grad... Ne mogu sve da se setim, ali posete su zadovoljavale. Uvek je bilo ok...

RADIVIZIJA: Da li je moglo i neššto višše da se uradi u cilju probijanja hip hop muzike, jer ipak je tada postojalo nekoliko radio emisija, pa čak i nekoliko televizijskih izdanja, za razliku od danas, kada je hip hop totalno ignorisan od strane domaćih medija?

PERA: Naravno da je moglo, ali se nije iskoristilo. Bilo je pokušaja, a za danas nisam baš nesto upoznat. Ako je tako kako kažeš onda se nije baš monogo promenilo.

RADIVIZIJA: Realno, danas su nove tehnologije mnogo otežžale stvari. Svako danas u svojoj kući lako možže da pravi pesme, da snima spotove, da dolazi do novih izdanja putem interneta. U vreme postojanja tvoje grupe je bilo sigurno drugačije. Ko je pravio matrice za album? Sve pesme su bile snimljene u Zemunu, studio Be Bop?

PERA: Da, tada je bilo sasvim drugačije. Matrice su takoreći sve pravljene kod Krleta u Zemunu, sem "Da li osećaš bes" i "3223". Te dve stvari je radio tip koji je genije za čudne zvukove, koje je ukomponovao fenomenalno, ali sory, ne mogu da se setim imena. Saznaću.
Ima i jedno loše sećanje na studio BeBop. Naime, izbio je požar, a mi smo tamo imali materijala, koji su uništeni. Desilo se da je studio bio zatvoren i bila je tad baš tuga.

RADIVIZIJA: Početkom osamdesetih je usledio "novi talas" domaće muzike. Početkom devedesetih je izbijao rep. Normalno, ta dva vremena se ne mogu uporediti. Ali, da li se možže uporediti podloga za razvitak repa devedesetih godina i atmosfera koja vlada sa početkom novog milenijuma?

PERA: Uf, baš ne bih voleo da se atmosfera podudara kao onda. Liči i ima znakova degeneracije i mutiranja, što je veoma podobno za inspiraciju, ali danas nekako lako prepoznajem loše stvari u okruženju. Nekako gledam ono što je dobro, i šta je to što donosi boljitak za sve. Dobra je ona metafora: Ako ćes da praviš protest protiv rata, ja neću doći, ali ako praviš miting za mir, hoću.
Znaš, nekako me je život naučio, a i moram da imam stav zbog svoje dece, ako dajem reklamu onom što nevalja, i dam mu mnogo prostora, imaće ga sve više. Zato bolje dati prostora onome što je dobro-  i biće ga sve više.

RADIVIZIJA: Dosta godina posle, Kiza je napravio solo izdanje pod pseudonimom "Dr. Bloodmoney". Kakav je tvoj utisak po pitanju tog albuma?

PERA: Pa tu ima i jedna pozadina koju ne bih da iznesem javno, što se tiče mog stava u vezi tog albuma. Opet, na kraju krajeva, nisam bio prisutan u gradu i donekle  je ok solo akcija, ali tada sam i najavio Kizi povratak u BG, medjutim on solo,ok.
A što se tiče mišljenja o albumu i dalje mislim da je to promašaj i potrošena energija uzalud, kao sto je i ispalo,zar ne?
Bez obzira, Kiza je moj drug i volim ga.

RADIVIZIJA: "Da li osecas bes" je tekst posvećen demonstracijama. Nekim posebnim ili generalno demonstracijama? Da li je bilo još neke simbolike u pesmama?

PERA: O, da. 3223 je istinita priča, Getostorija je naravno odslikavala život u gradu. Postoji, zaboravih da kažem, i spot za Getostoriju, ali ja ga nemam. On je dobro urađen, mislim da ga Žabac ima, nekako ću već stupiti u kontak sa njim. "Da li osećaš bes" je recimo bila 9-oktobarska pesma

RADIVIZIJA: Koji su tebi omiljeni stihovi sa vaššeg jedinog albuma?

PERA: Pa ne mogu tu da izdvojim nešto, jer stvarno Kiza je pisao onako kako sam se i osećao tada. Kao da je bio lični pisac, ali ono što mogu da izdvojim i u čemu sam uživao dok smo snimali album ili kad smo nastupali je refren "Da li osećaš bes". Prosto me ponese osećaj. I danas žalim što nije snimljen spot za tu stvar, tu rečenicu. "Da li osećaš bes" mislim da stoji i danas da se čuje.

RADIVIZIJA: Pri kraju, jednostavno pitanje koje možže interesovati našše posetioce. Zaššto je bend završšio svoju karijeru?

PERA: Mogli smo da napravimo čudo, a nismo. Na samo jedan korak do njega, zašto? Možda smo bili nezreli.

RADIVIZIJA: Gledajući današšnju scenu, da li bi grupa Robin Hud mogla da napravi svoj povratak na nju, sa nekoliko izmena, ali sa tim istim zvukom?

PERA: Rekao sam, ja imam tu energiju. Za sebe znam, imam nadu. Stvarno, ali treba poraditi na tome, videćemo.

RADIVIZIJA: Za kraj, ššta bi imao da porucišš posetiocima najvećeg hip hop portala u Srbiji? A ššta bi poručio ljudima koji se bave rep muzikom?

PERA: za posetioce poruka: Dream is everything
za repere:rep je lep ako nisi slep(u metafori).